Pročitajte i okoristite se ovim primjerom od Ibrahima b. Ishaka rahmetullahi alejhi..
U čuvenom gradu takvaluka, ibadeta, znanja i mudrosti, gradu Basri na jugu Iraka, u vrijeme Ibrahima b. Ishaka, nastupilo je teško vrijeme i razna iskušenja. Osjećalo se to na svakom koraku. Svjesni su se pribojavali goreg, a nemarne je zavodila lažna nada. Sve je išlo naopako. Narod je klanjao, učio dove, nešto bi i dijelili, ali napretka nije bilo. Učeni su bježali u samoću što dalje od iskušenja. Nisu bili ni potrebni. Običan svijet je puno znao, ponosio se na pretke i zanosio lažnom nadom. Svak je bio svoj „muftija“. Kad je stvar postala očita i kad se propasti počelo gledati u oči, ljudi su počeli tražiti izlaz. Ibrahim b. Ishak i sam nije izlazio, ali ga je potreba natjerala i jednom se iznenada pojavio u čaršiji, a svijet se, prepoznavši ga, sjati oko njega i pitanja zapljuštaše poput bujica kiše.
„Čestiti šejhu, šta je ovo s nama? Ništa nam ne ide. Sve je naopako. Nestalo je bereketa. Namazi su nam prazni, ibadeti bez slasti, dove bez odgovora“?!
Ibnu Ishak malo zašuti, obli ga hladan znoj i zahvati zbunjenost. Šta da radi? Nekad je govorio, ali slušali nisu, sada pitaju i traže spasa. „Opominji, jer opomena koristi vjernicima“! Pomisli na Allaha i poče govoriti, kao da govori zadnje što ima reći:
„Vi ste još živi, ali su vam srca mrtva“!
„Kako“? – upitaše zbunjeno.
„Vaša srca su mrtva zbog deset stvari“!
Znate da ima Allah, a ne ispunjavate svoje obaveze prema Njemu!
Tvrdite da volite Poslanika, a u vašem životu nema ništa od njegova sunneta!
Učite Kur'an, a to učenje ne prelazi dalje od ključne kosti i nema ništa od toga u vašoj praksi!
Jedete Allahove blagodati, a niste Mu zahvalni na njima!
Znate da vam je šejtan otvoreni neprijatelj, a u svemu ste mu pokorni!
Znate da je džennet istina, a ništa ne radite za njega!
Znate da je džehennem istina, a ne bježite od njega!
Znate da je smrt istina, a ne spremate se za nju!
Kad se probudite iz sna, počinjete se baviti tuđim mahanama, a svoje zanemarujete!
Svaki dan ukopavate umrle, a ne uzimate pouku iz toga!
Nabrojavši im ove uzroke, Ibnu Ishak se okrenu i ode, a oni ukočenih pogleda i pogetih glava zaroniše duboko u razmišljanje, učeći dovu „Allahu oživi imanom naša srca onako kako oživiš zemlju plodnom kišom nakon duge i žestoke suše“!
0 коментара :
Objavi komentar